Kako da izaberem odgovarajuću klimu?

Izbor klima-uređaja nije samo pitanje cene, proizvođača ili izgleda unutrašnje jedinice. Klima treba da ima odgovarajući kapacitet, da bude prilagođena prostoru u kojem će raditi i da zadovolji način na koji planirate da je koristite.

Nekome je klima potrebna uglavnom za povremeno rashlađivanje jedne sobe. Drugom korisniku potreban je uređaj koji će svakodnevno hladiti kancelariju, dok treći planira da ga koristi i kao značajan izvor grejanja tokom zime.

Zato ne postoji jedan model koji odgovara svima. Pre kupovine treba razmotriti kvadraturu, izolaciju, položaj prostorije, broj prozora, osunčanost, visinu plafona, broj ljudi i uređaje koji stvaraju dodatnu toplotu.

U ovom vodiču objašnjavamo kako da izaberete odgovarajuću klimu i razumete najvažnije podatke iz specifikacije uređaja.

Zašto nije dovoljno izabrati klimu samo prema kvadraturi?

Kvadratura predstavlja dobru polaznu tačku, ali nije dovoljna za precizan izbor.

Dve prostorije iste površine mogu imati potpuno različite potrebe za hlađenjem. Dobro izolovana soba sa manjim prozorima i malo direktnog sunca zahteva manje energije od potkrovlja sa velikim staklenim površinama i slabom izolacijom.

Na potreban kapacitet utiču:

• površina prostorije;
• visina plafona;
• kvalitet zidne i krovne izolacije;
• broj i veličina prozora;
• orijentacija prostorije;
• direktna izloženost suncu;
• sprat na kojem se prostor nalazi;
• broj osoba koje redovno borave u prostoru;
• računari, televizori i drugi uređaji koji stvaraju toplotu;
• da li se hladi jedna zatvorena prostorija ili više povezanih prostorija;
• željena upotreba uređaja za grejanje.

Zbog toga izraze poput „klima za 35 kvadrata“ treba shvatiti kao okvirnu smernicu, a ne kao garanciju da će određeni uređaj odgovarati svakom prostoru te veličine.

Za složenije prostore, lokale, kancelarije sa više računara, potkrovlja i prostorije sa velikim staklenim površinama najbolje je tražiti procenu stručnog instalatera.

Šta znači BTU kod klima-uređaja?

BTU je oznaka koja se koristi za izražavanje toplotnog odnosno rashladnog kapaciteta uređaja. Kod klima se najčešće navodi kao BTU na sat.

Na tržištu se često sreću sledeće oznake:

• 9.000 BTU;
• 12.000 BTU;
• 18.000 BTU;
• 24.000 BTU.

U svakodnevnom govoru korisnici ih često nazivaju „devetka“, „dvanaestica“, „osamnaestica“ i „dvadeset četvorka“.

Kapacitet od 12.000 BTU/h odgovara jednoj toni rashladnog kapaciteta u HVAC terminologiji. BTU ne pokazuje koliko uređaj troši električne energije, već koliku količinu toplote može da uklanja iz prostorije u određenom vremenu.

Okviran izbor klime prema veličini prostora

Sledeća tabela može poslužiti samo za početnu orijentaciju:

Površina prostora	Često razmatran kapacitet
Do približno 20 m²	9.000 BTU
Približno 20–35 m²	12.000 BTU
Približno 35–55 m²	18.000 BTU
Približno 50–75 m²	24.000 BTU

Ove vrednosti nisu univerzalno pravilo. Slaba izolacija, visoki plafoni, veliki prozori, južna ili zapadna orijentacija, krov neposredno iznad prostorije i veliki broj ljudi mogu povećati potreban kapacitet.

Sa druge strane, kvalitetna izolacija, spoljne roletne, manja osunčanost i standardna visina plafona mogu smanjiti toplotno opterećenje.

Da li je jača klima uvek bolji izbor?

Nije.

Kupovina znatno jačeg uređaja „za svaki slučaj“ može delovati kao sigurna odluka, ali prevelika klima nije nužno efikasnija niti prijatnija.

Predimenzionisan uređaj može veoma brzo da dostigne zadatu temperaturu i zatim često smanjuje rad ili se isključuje. Takav način rada može doprineti neujednačenoj temperaturi, većem habanju i slabijem upravljanju vlagom u prostoru.

Američko Ministarstvo energetike navodi da predimenzionisani HVAC sistemi mogu imati nižu efikasnost, više habanja i višu unutrašnju vlažnost tokom leta.

Preslaba klima takođe predstavlja problem. Ona može dugo da radi na visokom opterećenju, a da prostor i dalje ne dostigne željenu temperaturu, posebno tokom najtoplijih dana.

Cilj nije kupiti najjači uređaj, već izabrati kapacitet koji odgovara realnom toplotnom opterećenju prostorije.

Inverter ili klasična klima?

Za većinu današnjih stanova i poslovnih prostora inverter klima je praktičniji izbor.

Klasična on/off klima uglavnom radi tako što uključuje kompresor punim kapacitetom, dostigne zadatu temperaturu, isključi se i ponovo uključi kada temperatura odstupi.

Inverter uređaj prilagođava snagu kompresora trenutnim potrebama. Nakon što približi prostor zadatoj temperaturi, može nastaviti da radi manjom snagom umesto čestog potpunog uključivanja i isključivanja.

Prednosti inverter klime obično uključuju:

• ravnomernije održavanje temperature;
• manje temperaturne oscilacije;
• efikasniji rad pri delimičnom opterećenju;
• tiši rad nakon dostizanja temperature;
• bolju prilagođenost dužem svakodnevnom korišćenju;
• praktičniju upotrebu za grejanje.

To ne znači da će svaki inverter uređaj biti podjednako efikasan. Potrebno je uporediti energetsku klasu, SEER, SCOP, kapacitet, radni temperaturni opseg i kvalitet konkretnog modela.

U aktuelnoj Alekom ponudi nalaze se inverter uređaji različitih kapaciteta i karakteristika, objedinjeni u kategoriji klima-uređaji.

Šta znače SEER i SCOP?

SEER i SCOP su sezonski pokazatelji energetske efikasnosti.

SEER predstavlja sezonsku efikasnost uređaja tokom hlađenja.

SCOP predstavlja sezonsku efikasnost tokom grejanja.

U pojednostavljenom smislu, viša vrednost znači da uređaj tokom sezone može da proizvede više rashladne ili toplotne energije u odnosu na utrošenu električnu energiju.

Za poređenje dva uređaja iste približne snage korisno je proveriti:

• energetsku klasu za hlađenje;
• energetsku klasu za grejanje;
• SEER;
• SCOP;
• deklarisanu godišnju potrošnju;
• klimatsku zonu na koju se podatak o grejanju odnosi.

Na energetskoj oznaci klima-uređaja odvojeno se prikazuju podaci za hlađenje i grejanje. Evropska komisija navodi da oznaka uključuje SEER za hlađenje, SCOP za grejanje i procenjenu godišnju potrošnju energije.

Nemojte posmatrati samo oznaku A++, A+++ ili drugu klasu. Dva uređaja sa sličnom klasom mogu imati različite stvarne vrednosti SEER-a i SCOP-a.

Kako izabrati klimu koja će se koristiti za grejanje?

Ukoliko planirate da klima služi samo za prelazne periode, zahtevi nisu isti kao kada treba da bude glavni izvor grejanja tokom većeg dela zime.

Za grejanje treba proveriti:

• SCOP vrednost;
• energetsku klasu u režimu grejanja;
• deklarisani kapacitet grejanja;
• minimalnu spoljnu temperaturu pri kojoj uređaj radi;
• koliko se kapacitet smanjuje na niskim temperaturama;
• da li model ima grejač spoljne jedinice ili tacne kondenzata;
• način odmrzavanja spoljne jedinice;
• dostupnost servisa i rezervnih delova.

Oznaka da klima može da radi na −20 °C ili −25 °C ne znači automatski da pri toj temperaturi pruža isti kapacitet i efikasnost kao pri blažem vremenu. Potrebno je proveriti tabelu učinka konkretnog uređaja, kada je dostupna.

Ako je klima jedini planirani izvor grejanja, stručni proračun je posebno važan. U hladnim periodima nije dovoljno da uređaj samo može da radi — mora da obezbedi potreban toplotni kapacitet za konkretnu prostoriju.

Energetska klasa i potrošnja struje

Energetska klasa pomaže pri poređenju, ali sama ne govori koliki će biti račun za struju.

Stvarna potrošnja zavisi od:

• spoljne temperature;
• zadate unutrašnje temperature;
• kvaliteta izolacije;
• veličine i opterećenja prostorije;
• broja sati rada;
• otvaranja vrata i prozora;
• zaprljanosti filtera;
• pravilne montaže;
• izabranog režima rada;
• efikasnosti uređaja pri delimičnom opterećenju.

Klima višeg kapaciteta ne mora automatski da potroši više u svakoj situaciji, jer inverter prilagođava rad. Ipak, pogrešno dimenzionisanje može smanjiti efikasnost.

Pri poređenju modela gledajte celu energetsku oznaku, ne samo veliko slovo klase. Evropska komisija preporučuje proveru energetske oznake prilikom kupovine uređaja.

Koliko je važan nivo buke?

Nivo buke je naročito važan za:

• spavaće sobe;
• radne sobe;
• kancelarije;
• ordinacije;
• sale za sastanke;
• ugostiteljske objekte;
• prostorije u kojima se klima koristi tokom noći.

U specifikaciji se obično odvojeno navodi buka unutrašnje i spoljne jedinice. Kod unutrašnje jedinice treba proveriti vrednosti pri različitim brzinama ventilatora, jer najniža deklarisana buka često važi samo za tihi ili noćni režim.

Prilikom poređenja obratite pažnju na:

• minimalni nivo buke unutrašnje jedinice;
• buku pri srednjoj i maksimalnoj brzini;
• buku spoljne jedinice;
• postojanje tihog ili noćnog režima;
• položaj uređaja u odnosu na krevet ili radni sto.

Čak i tih uređaj može biti neprijatan ako je loše postavljen i usmerava vazduh direktno prema ljudima.

Gde treba postaviti unutrašnju jedinicu?

Položaj unutrašnje jedinice utiče na raspodelu vazduha i osećaj komfora.

Klima ne treba da duva direktno:

• u krevet;
• u radni sto;
• u prostor za sedenje;
• prema osobama koje dugo borave na jednom mestu.

Dobro mesto omogućava da vazduh slobodno cirkuliše kroz najveći deo prostorije. Jedinicu ne treba zaklanjati visokim ormarima, zavesama ili drugim preprekama.

Važno je obezbediti i:

• odgovarajući odvod kondenzata;
• pristup radi čišćenja filtera;
• razumnu dužinu instalacije;
• bezbedno mesto za spoljnu jedinicu;
• dovoljno prostora oko obe jedinice;
• pristup za buduće servisiranje.

Proizvođačka dokumentacija naglašava da instalaciju i servis treba da obavljaju kvalifikovane osobe u skladu sa uputstvima i propisima.

Može li jedna klima da rashladi više soba?

Može delimično, ali rezultat zavisi od rasporeda prostora.

Klima prvenstveno kontroliše temperaturu u prostoriji u kojoj je postavljena. Vazduh može da ulazi u susedne prostorije kroz otvorena vrata, ali temperatura obično neće biti podjednaka u svim sobama.

Efikasnost zavisi od:

• položaja unutrašnje jedinice;
• širine i položaja vrata;
• dužine hodnika;
• ukupne kvadrature;
• temperaturnih razlika;
• rasporeda prostorija;
• prepreka protoku vazduha.

Postavljanje jedne veoma jake klime u hodnik nije uvek dobro rešenje. Hodnik može brzo dostići zadatu temperaturu, dok udaljene sobe ostanu nedovoljno rashlađene.

Za više odvojenih prostorija često je bolje razmotriti:

• više pojedinačnih split uređaja;
• multisplit sistem;
• centralizovano rešenje za veće objekte;
• kombinaciju klima prema zonama korišćenja.

Klima za stan i klima za kancelariju nisu uvek isti izbor

U kancelariji dodatno toplotno opterećenje stvaraju:

• veći broj ljudi;
• računari;
• monitori;
• štampači;
• rasveta;
• serveri i mrežna oprema;
• često otvaranje vrata;
• veliki stakleni izlozi ili prozori.

Zbog toga kancelarija od 30 m² može zahtevati drugačiji kapacitet od spavaće sobe iste površine.

Treba razmotriti i radno vreme. Uređaj koji će svakog dana raditi osam ili više sati treba birati uz veći fokus na sezonsku efikasnost, buku, servisnu podršku i jednostavno održavanje.

Za prodavnice, lokale, restorane, ordinacije i druge prostore sa mnogo posetilaca potreban je ozbiljniji proračun opterećenja.

Koje dodatne funkcije imaju smisla?

Savremene klime mogu imati veliki broj dodatnih funkcija. Neke su korisne, dok druge neće biti važne svakom korisniku.

Wi-Fi upravljanje

Omogućava uključivanje, isključivanje i podešavanje temperature preko aplikacije. Praktično je kada želite da rashladite ili zagrejete prostor pre dolaska.

Na primer, modeli kao što su Profilocool ICSD-12 12.000 BTU i pojedine Tesla i Ozon klime u ponudi imaju navedenu Wi-Fi funkciju.

Tihi ili noćni režim

Smanjuje brzinu ventilatora i nivo buke. Koristan je u spavaćim i radnim prostorijama, ali uređaj u tom režimu može raditi manjim kapacitetom.

Tajmer

Omogućava programirano uključivanje i isključivanje. Može biti koristan za kancelarije sa predvidivim radnim vremenom.

Automatsko usmeravanje vazduha

Pokretne lamele ravnomernije raspoređuju vazduh i smanjuju direktno duvanje na jednom mestu.

Funkcija odvlaživanja

Može poboljšati komfor tokom toplih i vlažnih dana kada nije potrebno intenzivno hlađenje.

Filteri i prečišćavanje vazduha

Standardni filteri prvenstveno zadržavaju krupniju prašinu. Dodatne marketinške nazive filtera treba procenjivati prema konkretnoj dokumentaciji uređaja.

Klima nije potpuna zamena za namenski prečišćivač vazduha niti za redovno provetravanje.

Šta znači rashladni gas R32?

R32 je rashladni fluid koji se danas često koristi u split klima-uređajima. U specifikacijama mnogih aktuelnih modela na Alekom sajtu naveden je upravo R32, uključujući više Tesla uređaja različitog kapaciteta.

Za kupca je najvažnije da:

• uređaj montira kvalifikovani instalater;
• instalacija bude izvedena prema specifikaciji;
• ne pokušava samostalno otvaranje rashladnog sistema;
• servis obavljaju stručne osobe;
• prostor i instalacija ispunjavaju zahteve proizvođača.

Vrsta rashladnog fluida jeste važna karakteristika, ali ne treba da bude jedini kriterijum. Kapacitet, efikasnost, buka, radni opseg i kvalitet montaže imaju veći neposredni uticaj na svakodnevnu upotrebu.

Zašto je pravilna montaža jednako važna kao uređaj?

I kvalitetna klima može raditi loše ako je nepravilno montirana.

Problemi nepravilne montaže mogu uključiti:

• curenje kondenzata;
• slabije hlađenje ili grejanje;
• veću potrošnju;
• vibracije i buku;
• probleme sa odvodom;
• nepotrebno dugačku ili loše izolovanu instalaciju;
• otežan servis;
• kraći radni vek uređaja.

Pre montaže proverite šta standardna usluga obuhvata:

• dužinu instalacionih cevi;
• nosače spoljne jedinice;
• bušenje zida;
• električno povezivanje;
• odvod kondenzata;
• dodatni metar instalacije;
• rad na visini;
• demontažu starog uređaja;
• završnu proveru rada.

Nemojte birati mesto spoljne jedinice samo prema tome gde je montaža najlakša. Potrebni su odgovarajući protok vazduha, stabilan nosač i pristup za servis.

Primeri različitih kapaciteta

Na Alekom sajtu dostupni su uređaji različitih snaga, što može pomoći pri razumevanju razlike između kategorija kapaciteta:

• Profilocool ICSD-12, 12.000 BTU predstavlja tipičan kapacitet koji se često razmatra za manje i srednje prostorije.
• Ozon U/S18AWHBM75, 18.000 BTU namenjen je situacijama u kojima je potreban veći kapacitet.
• Daikin FTXC71C/RXC71C, približno 24.000 BTU predstavlja snažniju klasu uređaja za veće ili zahtevnije prostore.

Ovi primeri ne znače da određeni model automatski odgovara tačno određenoj kvadraturi. Konačan izbor zavisi od osobina prostora.

Najčešće greške pri izboru klime

Izbor samo prema površini

Kvadratura ne uzima u obzir izolaciju, osunčanost, prozore, broj ljudi i uređaje koji stvaraju toplotu.

Kupovina znatno jačeg uređaja „za rezervu“

Predimenzionisanje može dovesti do kratkih ciklusa rada, slabijeg odvlaživanja i nepotrebno veće početne investicije.

Posmatranje samo cene

Jeftiniji uređaj može biti dovoljan za povremeno hlađenje, ali za dugotrajan svakodnevni rad treba razmotriti efikasnost, buku, servis i garanciju.

Zanemarivanje grejanja

Uređaj koji dobro hladi nije automatski najbolji izbor za ozbiljno zimsko grejanje.

Ignorisanje nivoa buke

Ovo se često primeti tek nakon montaže, posebno u spavaćoj sobi ili mirnoj kancelariji.

Izbor pre provere mesta montaže

Položaj unutrašnje i spoljne jedinice, odvod kondenzata i dužina instalacije mogu promeniti cenu i kvalitet konačnog rešenja.

Oslanjanje na Wi-Fi i druge dodatke

Dodatne funkcije ne mogu da nadoknade pogrešan kapacitet ili slabu energetsku efikasnost.

Kontrolna lista pre kupovine

Pre konačne odluke proverite sledeće:

Pitanje	Odgovor
Kolika je površina prostorije?
Kolika je visina plafona?
Kakva je izolacija zidova i krova?
Koliko ima prozora i na koju stranu su okrenuti?
Da li je prostor na poslednjem spratu?
Koliko ljudi redovno boravi u njemu?
Koliko računara i drugih uređaja radi u prostoriji?
Da li će se klima koristiti za grejanje?
Koja je minimalna spoljna radna temperatura?
Koliki su SEER i SCOP?
Kolika je buka unutrašnje jedinice?
Gde će biti postavljene unutrašnja i spoljna jedinica?
Da li postoji odgovarajući odvod kondenzata?
Šta obuhvata montaža?
Kakvi su uslovi garancije i servisiranja?

Najčešća pitanja

Koja klima je dovoljna za 30 kvadrata?

Za prostor od približno 30 m² često se razmatra uređaj od 12.000 BTU, ali to nije univerzalno pravilo. Potreban kapacitet zavisi od izolacije, osunčanosti, visine plafona, broja ljudi, prozora i izvora toplote.

Da li klima od 12.000 BTU može da hladi 50 kvadrata?

U veoma povoljnim uslovima može delimično rashlađivati veći otvoreni prostor, ali za 50 m² se često razmatra 18.000 BTU ili drugo rešenje. Neophodno je proceniti raspored i toplotno opterećenje.

Da li inverter klima troši manje struje?

Inverter tehnologija omogućava prilagođavanje snage potrebama prostora, što uglavnom doprinosi efikasnijem održavanju temperature. Stvarna potrošnja ipak zavisi od efikasnosti konkretnog modela, kapaciteta, izolacije i načina korišćenja.

Da li treba gasiti klimu kada dostigne temperaturu?

Kod inverter uređaja obično nema potrebe za ručnim čestim uključivanjem i isključivanjem. Uređaj može sam smanjiti snagu kada se približi zadatoj temperaturi.

Koja temperatura je najbolja leti?

Ne postoji jedna temperatura koja odgovara svima. Razlika između unutrašnje i spoljne temperature ne treba da bude nepotrebno velika. Umerenija podešavanja obično pružaju prijatniji prelaz i smanjuju opterećenje uređaja.

Može li klima da bude glavni izvor grejanja?

Može, pod uslovom da je pravilno dimenzionisana, prilagođena radu na očekivanim zimskim temperaturama i da prostor ima odgovarajuću izolaciju. Za takvu namenu treba proveriti SCOP, kapacitet na niskim temperaturama i preporuku stručnjaka.

Koliko često treba čistiti filtere?

Učestalost zavisi od korišćenja, količine prašine i preporuke proizvođača. Filtere treba redovno pregledati i čistiti, jer zaprljan filter može smanjiti protok vazduha i učinak uređaja.

Da li jedna klima može da hladi ceo stan?

Može delimično rashlađivati povezane prostorije, ali teško održava istu temperaturu u više zatvorenih soba. Za ravnomerniji rezultat mogu biti potrebne dodatne jedinice ili multisplit sistem.

Zaključak

Odgovarajuća klima nije nužno najskuplji ni najjači uređaj. Najbolji izbor je model čiji kapacitet, efikasnost, buka i radne karakteristike odgovaraju konkretnom prostoru i načinu korišćenja.

Kvadraturu koristite kao početnu smernicu, a zatim uzmite u obzir izolaciju, prozore, osunčanost, broj ljudi, uređaje u prostoriji i planirano grejanje.

Pre kupovine uporedite BTU kapacitet, SEER, SCOP, energetsku klasu, buku, minimalnu spoljnu temperaturu i uslove montaže. Za zahtevnije prostorije i korišćenje klime kao glavnog izvora grejanja zatražite stručni proračun.

Pregled modela različitih kapaciteta i karakteristika nalazi se u kategoriji klima-uređaji.